Dugo nisam bio na Fejsbuku. Skoro 6 godina. . .
I kad pogledaš, ništa nisi ni propustio.
News feed se u međuvremenu pretvorio u sofisticiranu oglasnu tablu.
Kupujem.
Prodajem.
Menjam.
Tražim posao.
Tražim stan.
Tražim investitora.
Tražim muža.
Tražim ženu.
Tražim sebe.
Reklame za kurseve.
Reklame za sreću.
Reklame za produktivnost.
Digitalne parohije.
Gurui.
Sekte.
Ljudi reklamiraju svoje firme.
Drugi reklamiraju svoju decu.
Treći reklamiraju svoju depresiju kroz motivacioni reels sa muzikom iz Interstellara.
I fascinantno je koliko je ceo internet postao opsednut istim stvarima.
Usne.
Trepavice.
Pozadine.
Filteri.
AI devojke koje se vrte u krug kao render iz pokvarenog cyberpunk kazina.
Ali buraz . . .
u jednom trenutku osećaš se kao da si upao u beskonačni spot Ramba Amadeusa:
“Štikla, čipka, korset, karlica,
i na pupku alkica . . .”
Samo što ovo više nije satira.
Ovo je infrastruktura interneta.
Sve treperi.
Sve se nudi.
Sve se prodaje.
I sve pokušava da ti uđe direktno u reptilski deo mozga.
A između toga:
AI gurui.
AI influenseri.
AI motivatori.
AI generisane vesti.
AI podkasti.
AI komentari.
AI slike.
AI ljudi.
I više nisi siguran da li skroluješ internet ili halucinaciju interneta.
Moderni internet je uspeo da spoji:
buvljak,
kladionicu,
psihološku laboratoriju,
televiziju,
pijacu,
soft porn,
i rijaliti program.
U jednu aplikaciju.
A najveća fora je što ti sve vreme govore da je “besplatno”.
Nije besplatno.
Platio si:
vremenom,
pažnjom,
živcima,
identitetom,
i polako sposobnošću da sediš u tišini duže od 11 sekundi.
Sećam se kad napraviš post i ljudi ga stvarno vide.
Napišem dve rečenice i ceo Balkan to vidi.
Organski.
Normalno.
Ljudski.
Ne algoritam.
Ne engagement mašina.
Ne AI procena podobnosti sadržaja.
Ljudi.
Danas ako hoćeš da te vide ljudi koje si sam okupio godinama,
platforma te pogleda kao kablovski operater:
“Može. Ali uz doplatu.”
I onda posle nekog vremena čovek poželi nešto potpuno nenormalno za 2026:
mali internet.
Svoj.
Par RSS feedova.
Par foruma.
Tekst.
Mir.
Nema reels.
Nema “BREAKING”.
Nema čoveka koji priča kako ustaje u 4:30 da bi bio milijarder.
Samo noć.
Kiša napolju.
Stari RSS reader.
Hard disk blago krcka.
Samo ventilatori i tekst.
I neko na forumu u 2:14 objašnjava zašto je Debian stable ipak dostojanstveniji način života.
Neko pusti muziku koju sluša dok ne može da spava.
I nekako . . .
internet ponovo liči na mesto gde postoje ljudi.
A ne psihološki eksperiment sa reklamama.