Da je Borislav Pekić danas živ, ne bi trošio vreme na nostalgiju. Nije on bio čovek koji sedi nad prošlošću i kuka kako je nekad sve bilo bolje. Samo bi pogledao ovo što smo napravili od zemlje, jezika, televizije, politike…
Nekad je pisalo samo: “Počivaj u miru.” Danas: “Ćale voli Zvezdu.” “Ne tugujte, sipajte po jednu.” “Vidimo se gore kod fontane.” “Neka se i u Carstvu Nebeskom pije espreso.” . . .
Postoji nešto fascinantno u tome kako navijačke grupe u 1 ujutro po bloku zvuče kao spoj dečačkog hora, paganskog rituala i tonske probe za smak sveta. Krene prvo jedan promukli tenor iz sedmog reda: “NANANANANAAAAA” Pa ostali ulaze slojevito. Jedan…
Postoji trenutak kad društvo više ne liči na zajednicu nego na hodnik pun zatvorenih vrata. I svi nekako hodaju sporije. Tiše. To je onaj mimohod o kome priča Radovan III. I niko više nije siguran da li sme normalno da…
Gasite bojler dok dišete. Punite telefon samo kad duva košava i tarifa oseti sažaljenje. Skupljajte kese. Kesu u kesi u kesi, to ti je već porodično stablo. Perite foliju od kačkavalja ko hirurg instrumente posle transplantacije. Koristite isti čaj tri…
Generacijska podela je otišla predaleko, pa hajde da je prevedemo kako treba. Bumeri = Propadajci Sve je propalo. Država. Muzika. Paradajz. Komšiluk. Ali opet ustaju u šest ujutru i nose dve gajbe uz stepenice bez reči. Tiha generacija = Preživari…
Sedim danas u kafani, ono standardno: dve kafe za stolom stoje već sat vremena, TV nakačen gore u ćošku klimav, preko ekrana mili muva kao da i ona prati vesti, konobar briše istu čašu po petnaesti put, za susednim stolom…