Postoji trenutak kad skapiraš da društvene mreže više nisu društvene mreže. Nego arhiva ljudske psihe. . . Ogromna digitalna vodenica smrti misli, slika, glasova, rasprava, nervnih slomova, selfija iz kupatila i komentara ispod vesti o vremenskoj prognozi. I onda nekome…
Uđeš na profil nekog pisca koji je umro pre tri godine. I vidiš: “Srećan rođendan legendo 🎂” “Nedostaješ prijatelju.” “Pozdrav tamo gore.” A profil stoji. . . Kao da je čovek samo otišao do prodavnice. Facebook mu i dalje uredno…
Ma bre, Fejsbuk je potpuno sišao s uma. Otvoriš aplikaciju. . . Prvo ide mast za hemoroide. Pa balzam za kosu sa Svete Gore. U sledećem nizu patrijarh prodaje čaj koji “leči očni vid”, upakovano ko emisija sa TV HRAM-a.…
Iskreno, nisam od onih koji često koriste sleng pa da pitam . . . ko su u stvari “bumeri”? Ja? Moja generacija? Čekaj bre . . . To su ljudi koji su nosili ćumur, čekali ulje u redu, preživeli sankcije,…
Gledam Fejs, Tviter, TikTok, komentare ispod portala, reels-e gde ljudi objašnjavaju geopolitiku dok jedu pljeskavicu u kolima i mislim . . . mislim da smo potrošili sve moguće rečenice. . . Ne samo misli. Nego i tonove. Ironije. Mudrosti. Pobune.…