Da je Borislav Pekić danas živ, ne bi trošio vreme na nostalgiju. Nije on bio čovek koji sedi nad prošlošću i kuka kako je nekad sve bilo bolje. Samo bi pogledao ovo što smo napravili od zemlje, jezika, televizije, politike…
Ono što ja živim nije religija. Nije ni nauka. . . Previše sam složen za uredno popunjavanje formulara ovog sveta. Ne osećam pripadnost instituciji, ritualu, naciji ni ideološkom toru. Odlazak u lokalnu crkvu meni više liči na hodočašće nego na…
Nekad je pisalo samo: “Počivaj u miru.” Danas: “Ćale voli Zvezdu.” “Ne tugujte, sipajte po jednu.” “Vidimo se gore kod fontane.” “Neka se i u Carstvu Nebeskom pije espreso.” . . .
Jbt da. Gledam u stiker koji ima parolu i ispod kletvu. Ovo više nije ni običan stiker nego mali psihološko-filozofski incident zalepljen na drvo. Kao neka mini freska kolektivnog nervnog sloma. „Ko odlepi umre mu. . .“ I sad ti…
Postoji nešto fascinantno u tome kako navijačke grupe u 1 ujutro po bloku zvuče kao spoj dečačkog hora, paganskog rituala i tonske probe za smak sveta. Krene prvo jedan promukli tenor iz sedmog reda: “NANANANANAAAAA” Pa ostali ulaze slojevito. Jedan…
Postoji trenutak kad društvo više ne liči na zajednicu nego na hodnik pun zatvorenih vrata. I svi nekako hodaju sporije. Tiše. To je onaj mimohod o kome priča Radovan III. I niko više nije siguran da li sme normalno da…
U Srbiji će uskoro zakonom biti zabranjeno : • da policija sarađuje sa kriminalcima • da tender dobije kum koji “nema veze sa firmom” • da se državna funkcija koristi kao porodična firma • da se asfalt pere pred dolazak…
Gasite bojler dok dišete. Punite telefon samo kad duva košava i tarifa oseti sažaljenje. Skupljajte kese. Kesu u kesi u kesi, to ti je već porodično stablo. Perite foliju od kačkavalja ko hirurg instrumente posle transplantacije. Koristite isti čaj tri…
Postoji jedna tiha zabluda koja se vraća svaki put kad stvari krenu lako: Ako nešto izgleda jednostavno, onda jeste jednostavno. U toj rečenici krije se pola istorije javnih projekata. Sat nije problem. Sat je posledica. Problem počinje onog trenutka kada…
Sedim danas u kafani, ono standardno: dve kafe za stolom stoje već sat vremena, TV nakačen gore u ćošku klimav, preko ekrana mili muva kao da i ona prati vesti, konobar briše istu čašu po petnaesti put, za susednim stolom…