Postoji nešto fascinantno u tome kako navijačke grupe u 1 ujutro po bloku zvuče kao spoj dečačkog hora, paganskog rituala i tonske probe za smak sveta.
Krene prvo jedan promukli tenor iz sedmog reda:
“NANANANANAAAAA”
Pa ostali ulaze slojevito.
Jedan kasni pola takta.
Dvojica tapšu kontra ritam.
Neko već pali baklju ko light majstor u Narodnom pozorištu.
Negde u daljini pas počne da laje u tonalitetu F-mola.
I stvarno imaš osećaj da postoji dirigent.
Ali neki unutrašnji.
Sačinjen od čistog androgenog zvuka, vlage iz betona i tri litra energetskog pića.
Samo šiba testosteron iz testisa kroz promuklo dečačko grlo:
“Ajmo opet od refrena. Vi pozadi kasnite u nanananana delu. Ne oseća se emocija. Gde je stomak, bre?”
A komšiluk leži budan u 1:37 i sluša kako se kroz blokove razliva taj misteriozni balkanski gregorijanski koral:
“NANANANANAAAA
NANANANANAAAA”
tap tap tap
Pa onda forkovanje u više thread-ova.
Jedni pevaju jedno.
Drugi urlaju nešto treće.
Treći već vode svoj solo projekat kod trafike.
I negde između svega toga stvarno osetiš da ti ljudi verovatno imaju probe.
Ne može ono spontano da bude toliko ritmički organizovano.
To je sekcija.
Aranžman.
Tonska proba.
Pa onda pauza.
Pa razgovor.
Pa:
“HAHAHAHAHAHAHA”
Onaj kolektivni muški smeh iz mraka koji zvuči ko da je neko otvorio vrata pećine pune hijena sa Voždovca.
Negde postoji fascikla:
“Sezona 2025/26 Maj-Jun – horski repertoar”
PDF.
Termini proba.
Bakljada u A molu.
Gostujući dirigent iz Zemuna.