Na vesti piše da je Zakerberg na internom sastanku rekao da razvoj AI agenata ne ide onako kako su očekivali.
Ko je radio ozbiljan razvoj zna šta se dešava kada se procene sudare sa stvarnošću. Na tabli sve izgleda uredno. Dijagrami, strelice, rokovi. . .
Prvi korisnik klikne pogrešno dugme i cela procena dobije sasvim drugi oblik. Produkcija ima običaj da pronađe sve ono što niko nije ni pomislio da proveri.
Otvorim komentare. . .
Metaverzum.
„Opet isti film.“
„Sećate se prošlog puta?“
„Nova verzija iste prezentacije.“
Očekivao bih raspravu o modelima, memoriji, inferenciji, novim arhitekturama, GPU klasterima.
Ništa. . .
Ne napadaju modele.
Napadaju poverenje.
Nekad se raspravljalo ko će prvi napraviti bolji model.
Prvo pitanje postalo je:
„Ko mi to obećava?“
Direktor izađe na binu. Iza njega svemir, ljubičaste animacije, muzika kao da upravo kreće kolonizacija Marsa. Nekoliko velikih rečenica o novoj eri. Krene lavina tekstova, podkasta, analiza, grafikona, procena tržišta. Investitori zadovoljno klimaju glavom. Jutjub pun ljudi koji objašnjavaju kako se svet upravo promenio. . .
Stigne ponedeljak.
Pitanje više nije koliko je model pametan.
Kako ga spojiti sa računovodstvom.
Kako uvesti korisnike iz LDAP-a.
Kako objasniti pravnoj službi da model ume povremeno da izmisli podatak potpuno sigurnim tonom.
Kako pustiti nadogradnju bez gašenja cele firme. . .
Kako napisati proceduru za slučaj kada odgovori pogrešno.
Konferencija traje sat vremena.
Posao ume da traje godinama. . .
Demonstracija traje pet minuta.
Produkcija traje pet godina.
Na prezentaciji agent napravi aplikaciju. . .
U firmi aplikacija razgovara sa fiskalnom kasom, POS terminalom, bankom, dve baze, tri API-ja, starim servisom koji niko više ne održava, ERP-om koji je pisan pre petnaest godina i štampačem koji radi samo utorkom.
Niko ne zna zbog čega baš utorkom.
Prihvaćeno je kao prirodna pojava. . .
Negde ispod stola stoji računar koji niko ne sme da ugasi.
„Na njemu nešto ide.“
Šta ide?
„Nije važno.“
Ko zna?
„Nekad je znao Mile.“
Mile je otišao u penziju pre osam godina.
Ako si dovoljno dugo u IT-u, znaš da ovo nije vic.
Svaka veća firma ima jednog takvog.
Jednom sam pitao čoveka čime se zapravo bavi.
Kaže:
„Ja sam zadužen za sva sranja.“ . . .
„Kako misliš?“
„Dok je sve normalno, mene nema. Kad prestane da bude normalno, zovu mene.“
I stvarno tako bude.
Mesecima ga ne vidiš. . .
Pukne storage.
Padne baza.
Počne da nestaje mreža.
Sistem se zaglavi u stanju koje niko ne razume.
Neko samo kaže:
„Zovite njega.“
Kao protivpožarni ormarić. . .
Piše „Razbiti u slučaju nužde“.
Samo što umesto aparata iza stakla stoji čovek.
Pet minuta kasnije već sedi ispred konzole.
Ćuti.
Gleda logove.
Otvori terminal.
Opsuje dva ili tri puta.
Za pola sata firma nastavi da radi kao da se ništa nije dogodilo. . .
Svaka firma ima svoj računar koji se ne dira.
Svoj kabl bez oznake.
Svoj servis koji niko ne razume.
Svoj SQL posao koji se izvršava svake noći i koji niko ne želi da otvara. . .
Koliko sam puta ovo već slušao.
Oblak će promeniti sve.
Virtualizacija će promeniti sve.
Blokčejn će promeniti sve.
NFT će promeniti internet.
Metaverzum će promeniti način života. . .
AI agenti menjaju sve.
Ako dovoljno dugo sediš po forumima, obrazac počneš da prepoznaješ veoma rano.
Promeni se pozadina na projektoru. . .
Promeni se logo.
Promene se boje.
Rečenice ostanu skoro iste.
Koristimo AI skoro svaki dan.
Prevede dokument za nekoliko sekundi. . .
Objasni tuđi kod mnogo brže nego što bih sam prolazio kroz dokumentaciju.
Pronađe grešku u skripti.
Sastavi regularni izraz koji mi se ne piše.
Pomogne oko analize logova.
Napiše Bash ili PowerShell skriptu koja uštedi pola sata dosadnog posla. . .
Da je neko pre deset godina pokazao ovakav alat, pola ljudi bi reklo da je u pitanju filmski trik.
Ljudi mnogo lakše oproste alatu grešku nego mesiji.
Kada nekoliko puta čuješ da upravo počinje revolucija, sasvim prirodno pitaš gde je bekap, ko dežura i koliko traje oporavak ako sve stane.
Ta pitanja retko završe na naslovnoj strani konferencije. . .
Dovoljno je da neko izađe na binu i kaže:
„Ovo menja svet.“
Više nije dovoljno.
Ljudi gledaju demonstraciju i odmah pokušavaju da zamisle sekretaricu koja klikne pogrešno dugme.
Knjigovođu koji ubaci CSV iz 2011. godine.
Korisnika koji unese ćirilicu u polje u kome je programer očekivao samo ASCII. . .
Direktora koji traži izveštaj za pet minuta.
Revizora koji postavi pitanje koje nikome nije palo na pamet.
Podršku kojoj telefon zvoni u petak uveče.
Inženjeri naprave nešto korisno. . .
Marketing od toga napravi obećanje.
Korisnici kupe obećanje.
Inženjeri kasnije objašnjavaju zašto obećanje još nije stiglo.
AI radi stvari koje su do skoro delovale potpuno neverovatno.
Dovoljno je impresivan i bez priče da će za dve godine zameniti polovinu planete. . .
Verujem da će za pet ili deset godina raditi mnogo više nego danas.
Verujem i da će u isto vreme negde postojati server koji niko ne sme da ugasi.
Biće povezan sa agentima, novim akceleratorima i tehnologijama koje još nemaju ni konačno ime.
Pored njega papirić zalepljen selotejpom. . .
„Hrani svinje i ne diraj dugmiće. Radi.“
Neko će na forumu napisati:
„Na konferenciji su rekli da ovakve stvari više neće postojati.“
Javiće se čovek koji taj server održava petnaest godina.
„Rekli su i za Metaverzum.“
Neko će pomenuti Novell. . .
Neko Token Ring.
Neko će se zakleti da je Windows 2000 bio poslednji normalan sistem.
Krene rasprava da li je IPv6 konačno stigao ili ga svi samo glume. . .
Neko okači fotografiju server sobe sa ventilatorom vezanim plastičnom vezicom.
Opis slike:
„Privremeno.“
Fotografija stara dvanaest godina. . .
Neko drugi napiše da još ima aplikaciju koja radi isključivo na Java 6 i da niko ne želi ni da je pogleda.
Treći se seti UPS-a koji već deset godina javlja da je baterija pri kraju, ali uporno odbija da se pokvari.
Četvrti prizna da je najveći incident u firmi napravio Excel fajl koji je zaposleni preimenovao u „nova_verzija_final_final2.xlsx“.
Tema će odavno otići u pogrešnom smeru. . .
Kao i obično, baš tamo će biti najbolji odgovori.