„Mislim da je problem sa ljudima kao što su ovi, da su toliko glupi da nemaju pojma koliko glupi mogu da budu . Vidite , ako ste veoma , veoma glupi , kako možete eventualno da shvatite da ste veoma, veoma, glupi ? Morali bi biti relativno inteligentni da bi ste shvatili koliko ste glupi. Postoji divno malo istraživanje od strane momka po imenu Dejvid Duning sa Kornel Univereziteta , koji je moj prijatelj , ponosan sam da kažem , koji je istakao da u cilju da znate koliko ste dobri u nečemu zahteva potpuno iste veštine kao što je ta da budete dobri u toj stvari na prvom mestu . Što znači , i to je užasno smešno , da ako ste apsolutno nikakvi u nečemu uopšte , onda nemate potpuno iste veštine kojima treba da znate da ste apsolutno loši u tome.“- John Cleese
Ljudi često misle da je najveći problem neznanje.
Nije. . .
Najveći problem je kombinacija samopouzdanja i neznanja.
Onaj trenutak kad čovek nema dovoljno znanja da razume temu, ali nema ni dovoljno samosvesti da shvati da nema pojma. I onda kreće lavina. Mišljenje postaje identitet. Glasnoća postaje argument. Sigurnost zamenjuje razumevanje.
To je ono što danas ubija svaku normalnu raspravu.
Ne internet. Ne algoritmi. Ne tehnologija.
Nego činjenica da moderni svet daje mikrofon ljudima koji nikad nisu razvili unutrašnji mehanizam za sumnju u sebe.
A taj mehanizam je možda najvažniji deo inteligencije. . .
Jer stvarno inteligentan čovek uglavnom živi sa određenom dozom opreza prema sopstvenim zaključcima. Preispituje se. Menja mišljenje. Zastane. Kaže:
“Čekaj bre… možda grešim.”
Dok apsolutna budala ima energiju Jehovinog svedoka na amfetaminima.
Nema dilemu. Nema kočnicu. Nema signalnu lampicu.
I zato je ovaj Klisov citat meni krucijalan. . .
Ne zbog sprdnje sa glupim ljudima. To je lako.
Nego zato što objašnjava zašto civilizacije ponekad zvuče kao komentari ispod Fejsbuk članka o 5G antenama i ruskoj salati.
Jer kad čovek izgubi sposobnost da proceni sopstveno neznanje . . . sistem više nema korektiv.
A bez korektiva svaki kvar deluje sebi kao napredak. . .
I onda u 2020. godini sediš u kuhinji u 2:47 ujutru, gledaš čoveka na internetu koji objašnjava geopolitiku preko web kamere od 240p, iza njega šporet “Smederevac”, i shvatiš da je Duning-Kruger možda najskuplji bug u ljudskom firmveru.