Sediš u jedan ujutru. . .
Otvorio si raspravu o zaštićenim vrstama na Velikom ratnom ostrvu.
Trideset komentara o čapljama.
Petnaest o invazivnim vrstama.
Jedan čovek podseća da su divlje svinje pre nekoliko godina preplivale Dunav i pojavile se kod bivšeg Centralnog komiteta, današnjeg Ušća.
Drugi kaže da to nema nikakve veze sa temom.
Treći tvrdi da upravo to i jeste tema.
Rasprava ulazi u četvrti sat.
Neko postavlja fotografiju.
Neko drugi tvrdi da fotografija nije od te godine.
Treći pita zašto mediji ćute.
Četvrti pita ko finansira svinje.
Sve deluje potpuno normalno za srpski internet.
Jedan čovek tvrdi da je video dabra kako pliva uzvodno i da „institucije ćute“.
Drugi odgovara da nije bio dabar nego nutrija.
Treći kaže da su i dabrovi i nutrije skretanje pažnje sa pravog problema.
Niko ne precizira kog.
Sve deluje potpuno normalno za srpski internet.
Onda otvoriš objavu Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
I tamo.
Preko cele strane.
Velikim slovima.
ČIOPE POBEĐUJU
Nema objašnjenja.
Nema konteksta.
Nema čak ni glagola.
Ne znaš ko je izgubio.
Ne znaš kada je bilo takmičenje.
Ne znaš da li je odluku doneo stručni žiri ili narod putem SMS glasanja.
Samo stoji.
ČIOPE POBEĐUJU.
Kao saopštenje Republičke izborne komisije za vazdušni saobraćaj.
Mandril glavni kontrolor letenja za ptice i ugrožene vrste. . .
Negde zamišljaš konferenciju za štampu.
Predsednik komisije izlazi za govornicu.
Iza njega grb Republike Srbije i jedna lasta koja nema veze sa događajem.
„Dame i gospodo, nakon prebrojanih 98,7% gnezda možemo sa sigurnošću reći da čiope vode u većini urbanih sredina.“
Novinari zapisuju.
Belorepani ulažu prigovor.
Kormorani tvrde da je bilo nepravilnosti na Dunavu.
Galebovi traže ponovno brojanje u Beogradu na vodi.
Portparol galebova Nikačević izjavio je za VICE da „rezultati sa krovova višespratnica značajno odstupaju od terenskih procena“.
Vrane već unapred proglašavaju pobedu na društvenim mrežama.
U komentarima se pojavljuju tvrdnje da su čiope zapravo podmladak SKOJ-a finansiran iz stranih fondova i treniran od EU majmuna kroz niz psiholoških radionica na Filozofskom. . .
Što, po mišljenju pojedinih komentatora, objašnjava njihov neočekivano dobar rezultat među neopredeljenim galebovima.
U jednom trenutku više ne znaš da li pratiš ornitologiju ili izbornu noć.
Očekuješ mapu Srbije.
Beograd za čiope.
Novi Sad neizvestan.
Niš tradicionalno podeljen.
Subotica javlja prve rezultate iz dijaspore.
Vranje kasni sa podacima zbog migracije.
Na RTS-u ide specijalna emisija:
„Ptice Srbije 2026. Analiza rezultata.“
Za okruglim stolom sede ornitolog, politikolog, meteorolog i čovek koji je došao greškom iz emisije o poljoprivredi.
Ozbiljno raspravljaju o tome da li su čiope privukle centrističke golubove.
Jedan stručnjak pokazuje grafikone.
Drugi upozorava da se ne sme zanemariti glas močvarnih birača.
Treći tvrdi da su kormorani izgubili kontakt sa bazom.
U studiju nastaje neprijatna tišina.
Onda voditelj postavlja pitanje koje menja tok emisije:
„A šta nam govore izlazne ankete među sovama?“
I tu već osećaš da nešto nije u redu.
Ali nastavljaš da čitaš.
Jer internet posle ponoći ne funkcioniše po pravilima po kojima funkcioniše dan.
Tu se već otvaraju portali između kategorija.
Ekologija prelazi u politiku.
Politika prelazi u urbanizam.
Urbanizam prelazi u folklor.
Folklor prelazi u etnologiju.
Etnologija prelazi u teorije zavere.
Teorije zavere prelaze u filozofske komentare ispod Fejsbuk objava.
A odatle više nema povratka.
Onda se setiš da je narod nekad jednog čoveka zvao Ćopavi.
I mozak, umoran, mastan od interneta, kasnih sati i prevelikog broja otvorenih tabova, napravi grešku.
Sasvim malu.
Mikroskopsku.
Dovoljnu da pročita:
ĆOPAVI POBEĐUJU
I odjednom se sve promeni.
Objava više nije o pticama.
To je saopštenje Centralnog komiteta iz neke paralelne dimenzije.
Negde svira „Druže Tito mi ti se kunemo“ na pan flauti.
Negde se otvara štafeta mladosti u PDF formatu.
Negde se sam od sebe uključuje forum Krstarice iz 2007. godine.
Negde moderator zaključava temu.
Posle 417 strana rasprave.
Uz obrazloženje:
„Tema je otišla u pogrešnom pravcu.“
Negde Windows XP pušta zvuk povezivanja na internet. . .
Negde se u kancelariji bez prozora štampa bilten Saveza socijalističke ornitologije Jugoslavije.
Prvo izdanje.
Specijalni broj.
Tema:
„Perspektive razvoja samoupravnog gnežđenja.“
A na Velikom ratnom ostrvu dva kormorana ćute.
Gledaju preko vode.
Ne govore ništa.
Kao penzionisani članovi Predsedništva SFRJ koji znaju kako će se završiti sednica, ali ih više niko ništa ne pita.
I onda shvatiš da problem nije u objavi.
Problem je što je jedan sat posle ponoći.
Što si već pročitao sedamdeset komentara o pticama.
Što si prethodno pročitao dvadeset komentara o Titu.
Pa deset o NATO-u.
Pa tri o chemtrailsima.
Pa jedan o tome da je Tesla zapravo komunicirao sa golubovima.
Što ti je mozak prešao u režim rada poznat kao „pregorela ЛИЦНА“.
I što internet posle ponoći više nije informativni sistem.
Nije čak ni društvena mreža.
To je eksperimentalna grana književnosti finansirana od strane nepoznatih sila i održavana na infrastrukturi koju niko više potpuno ne razume.
Mesto gde čiope mogu da pobede izbore.
Gde kormorani ulažu žalbe.
Gde galebovi traže ponovno brojanje.
Gde se dabrovi pojavljuju kao nezavisni posmatrači.
I gde jedna sasvim obična objava o pticama može da dovede do toga da pet minuta ozbiljno razmatraš da li se upravo vratio Centralni komitet. . .
A negde na ekranu i dalje stoji:
ČIOPE POBEĐUJU. . .
Što je, kad malo bolje razmisliš, verovatno najlepši mogući rezultat izbora koji je Srbija objavila ove godine.