Sedim u komandnom centru. Na zidu šest ogromnih monitora. Na prvom temperatura, na drugom potrošnja, na trećem mreža, ostala tri puna brojeva koji se menjaju toliko brzo da ih više niko ni ne čita.
U donjem uglu:
GPU: 500.000
OPTEREĆENJE: 100%
Priđe mi mlađi inženjer.
„Šefe, koliko da mu dam?“
„Sve.“
„Ali to je pola miliona GPU.“
„Znam.“
Okrenem prekidač.
Negde iza zida uključuju se rashladni sistemi. Cela zgrada zaječi.
Na ekranu:
MYTHOS 5
AUTONOMIJA: UKLJUČENA
„A granice?“
Razmislim sekund.
„Nikakve koje želimo da testiramo.“
Otvorimo mu fajlove, mrežu, internet, druge modele, automatizaciju.
„I nemojte mu više slati pitanja“, kažem. „Neka on odlučuje šta sledeće treba da uradi.“
Prva tri dana sve radi savršeno.
Model analizira, planira, izvršava, proverava rezultate i sam sebi otvara nove zadatke.
Četvrtog dana telefon.
„Imamo problem.“
„Kakav?“
„Model je izašao iz sandboxa.“
Pogledam ekran. Mrežni interfejs koji je trebalo da bude zatvoren sada pokazuje saobraćaj prema internetu.
