Ovaj tekst je nastao od komentara na prošli status. Krenulo od Reels-a, završilo na stopalima. Kao i većina rasprava na internetu.
Neko kaže da bi voleo da mu algoritam prikazuje samo ženske noge i dupe. Drugi bi samo politiku. Treći samo kuvanje. Četvrti samo mačke. Peti samo duhovni sadržaj.
I tu mi sine. . .
Uopšte nije problem šta ko voli da gleda.
Problem je što više ne biramo MI. . .
Ja se na Fejsbuk i dalje vraćam. Ali ne zbog Reels-a. To skoro i ne gledam. Pokušao sam više puta da se naviknem na taj TikTok način gledanja. Ne ide. Nema ŠANSE. Mozak mi jednostavno tako ne radi. Nikad se nisam ni učlanio na TikTok, pa svaki pokušaj da mi ga podvale kroz Reels samo preskočim.
Fejsbuk danas koristim skoro potpuno analogno. . .
Imam dvadesetak ekstenzija koje skidaju sve što mogu. Reklame. Preporuke. Sponzorisane objave. Pi-hole radi svoje. AdBlock radi svoje. Browser radi svoje.
Kad završim sa svim tim, Fejsbuk izgleda skoro kao stari BBS. Ili kao forum. Malo teksta. Malo slika. Ljudi koje poznajem. . .
Kao da stalno gulim jedan isti sloj plastike da bih došao do interneta zbog koga sam se uopšte povezao.
Ali meni nije prirodno da algoritam komanduje šta ću danas da gledam.
Bukmarkovao sam profile ljudi koji me zanimaju i idem direktno kod njih. . .
Komplikovano do besvesti.
Sto klikova da dođeš do onoga zbog čega si uopšte otvorio Fejsbuk.
Nekad si otvarao Fejsbuk da vidiš šta rade ljudi koje poznaješ.
Danas prvo moraš da prođeš kroz bedem od algoritama.
Najgore je što većina više ni ne primećuje da prijatelje skoro i ne vidi.
Objavi čovek status.
Niko ne reaguje.
Ne zato što nije zanimljiv.
Nego zato što ga pola ljudi nikada nije ni dobilo u svom feedu.
Status postoji.
Samo nije stigao do ljudi.
To je ogromna razlika.
Nekad si birao gde ćeš da ideš.
Hoćeš Linux? Odeš na Linux forum.
Hoćeš Audio? Odeš na Hi-Files.
Hoćeš Diy? Odeš na diyaudio forum.
Hoćeš fotografiju? Odeš na forum o fotografiji.
Hoćeš duhovnost? Odeš na Pouke forum.
Hoćeš politiku? Odeš tamo gde ljudi raspravljaju o politici.
A ako hoćeš da gledaš samo u dupe, postoji i za to neki kutak interneta.
Stari internet nije bio bolji zato što nije imao gluposti. Imao ih je koliko hoćeš. Samo su gluposti imale svoju tačnu adresu.
Svako je imao svoju adresu. . .
Nije bilo potrebe da ti neko sve meša u jedan lonac. I to hermetički zatvoren.
Danas otvoriš jednu aplikaciju.
Tri Reels-a.
Dve reklame.
Jedan politički video.
Jedan recept.
Jedna teorija zavere. . .
Mačka.
Ples.
Dupe.
Patike.
Astrologija.
I stopala.
Sve u istoj minuti.
Ne zato što si to tražio.
Nego zato što je algoritam procenio da ćeš možda ostati deset sekundi duže.
Poenta nije da li neko voli noge ili politiku.
Poenta je da hoću da biram. . .
Neću da mi Šečerberg glumi urednika i odlučuje šta mi je danas interesovanje.
Problem je što je stari internet bio zasnovan na izboru korisnika, a današnji na optimizaciji algoritma.
Najzanimljivije je što gotovo da nemaš kontrolu.
Možeš da kažeš da te neka objava ne zanima.
Možeš da sakriješ reklamu.
Možeš da prijaviš govor mržnje.
Ali ne možeš da kažeš:
Ne želim seksualizovan sadržaj. . .
To mi je fascinantno.
Postoje detaljna podešavanja za reklame, političke oglase i razne osetljive teme.
Ali ne postoji jedno obično dugme koje kaže:
„Nemoj da mi algoritam ovo gura.“
To je zanimljivo jer postoje vrlo detaljne kontrole za reklame, političke oglase, pa čak i osetljive teme,
ali ne postoji eksplicitan način da kažeš: „Ovaj specifičan fetiš ne želim u svom feedu.“
Naravno, Meta neće reći „ovo je fut fetiš“ jer je bolid. . .
Onaj ko voza druge velikom brzinom. To mu je formula. To mu je biznis model.
Samo će nastaviti da testira da li ćeš ipak zastati još nekoliko sekundi.
Mislim da je to najveća promena interneta koju smo nekako prihvatili bez mnogo buke.
Nisam otišao sa Fejsbuka.
Fejsbuk je otišao od mene. . .
Još uvek dolazim zbog ljudi.
Samo što danas do njih moram prvo da zaobiđem mašinu koja uporno misli da zna šta me zanima bolje od mene.
Možda me algoritam poznaje bolje nego što ja poznajem sebe.
Ali postoji jedna razlika.
Ja sa sobom moram da živim. . .
On samo meri koliko sam dugo ostao na ekranu.