Pročitao sam tekst na Cenzolovki o uvođenju veštačke inteligencije u RTS i iskreno nisam uspeo da pronađem deo zbog kog se pola interneta ponaša kao da je upravo otvorena prva fabrika propagande na svetu.
Ja ne znam šta je ovde sporno osim eventualno uslova javne nabavke.
Tender kaže da sistem treba da radi transkripciju, prevode, pretragu arhive, pomoć pri pisanju nacrta vesti, analizu sadržaja i slične stvari.
To danas rade praktično svi veliki mediji.
Razlika je otprilike kao između pisaće mašine i laptopa.
Laptop nema uređivačku politiku.
Samo brže kuca.
Ono što mi je mnogo zanimljivije jeste druga mogućnost.
Šta ako RTS uopšte ne razvija nikakav novi AI?
Za tri ili četiri miliona dinara ne praviš ozbiljan model od nule. To danas košta višestruko više.
Mnogo je realnije da neko integriše postojeće rešenje koje već postoji na tržištu, kao što veliki izdavači godinama rade kroz svoje CMS platforme.
To nije WordPress sa tri plugina i optimizacijom slike.
To je ozbiljna medijska infrastruktura.
CMS.
DAM.
MAM.
Video arhive.
Elasticsearch.
SEO alati.
Analitika.
Automatizacija redakcijskog procesa.
LLM kao još jedan servis u celom lancu.
Takvi sistemi se grade godinama i retko menjaju sve odjednom.
Najčešće se samo doda još jedna komponenta.
Ceo cirkus iza kulisa koji prosečan čitalac nikada ne vidi.
Dovoljno je otvoriti bilo koji veliki srpski portal tokom leta.
„TOPLOTNA KUPOLA STIŽE.“
„DANAS PAKAO.“
„METEOROLOŠKI ARMAGEDON.“
„CRVENI METEOALARM MENJA SVE.“
Posle petog naslova čovek počne da sumnja da vremensku prognozu više ne uređuje meteorolog nego dashboard.
Negde u pozadini sistem meri koliko dugo gledaš naslov.
Koliko si skrolovao.
Da li si otvorio tekst.
Koliko si pročitao.
Da li si posle toga kliknuo na još tri vesti o nevremenu.
Sistem predlaže nekoliko verzija naslova.
SEO modul javlja koja formulacija donosi bolje rezultate.
Analitika zadovoljno trepće zeleno.
Urednik bira onu koja mu deluje najbolje.
Ako mislite da je ovo naučna fantastika, nije.
To su funkcije koje veliki izdavački sistemi imaju godinama.
Pre deset godina zvale su se analitika, preporuke sadržaja, A/B testiranje i optimizacija angažovanja. . .
Danas se na istom ekranu samo pojavio još jedan panel koji se zove „AI“.
Drugim rečima, internet se ponaša kao da AI tek ulazi u medije, dok već godinama algoritmi, analitika i automatizacija odlučuju šta ćete prvo videti. . .
Terminatori nisu stigli.
Stigli su KPI-jevi.
Zamisli sada prosečnog korisnika.
On vidi naslov. . .
Negde iza toga radi čitav digitalni orkestar.
Dashboard svetli zeleno.
Kafka queue diše kao lokomotiva.
CDN puni keš.
Elasticsearch pretražuje arhivu. . .
LLM predlaže novu formulaciju.
Analitika broji svaki klik.
Jedan urednik u 02:13 jede Plazmu, otpije gutljaj hladne kafe i klikne „Objavi“.
Cela moderna infrastruktura radi kao prizivanje nekog drevnog božanstva čiji je jedini zahtev malo veći CTR.
Najbolji deo je što ovo uopšte nije potpuna izmišljotina.
Ako ste ikada radili sa velikim CMS sistemima, znate da oni zaista imaju preporuke za naslove, SEO ocene, analitiku čitanosti, trendove i gomilu automatizacije. . .
Danas se tome samo dodao LLM i etiketa „AI“.
Isto važi i za deo oko domaće tehnologije.
U konkursnoj dokumentaciji pominje se domaći tim sa razvijenim TTS rešenjem i iskustvom. . .
Tu čovek prirodno postavi pitanje koliko u Srbiji uopšte postoji firmi koje zaista razvijaju govorne tehnologije.
Ne mnogo.
Domaći TTS ekosistem nikada nije bio naročito veliki.
U praksi to obično znači da je model već istreniran.
API postoji.
Sintetizator radi. . .
Najveći deo posla nije razvoj nove veštačke inteligencije nego integracija u postojeći sistem.
Ko je radio sa domaćim govornim tehnologijama zna i onu drugu stranu priče. . .
Model sasvim lepo čita tekst.
Ali sistem za licence povremeno odluči da više ne zna ko ste.
Aplikacija se deregistruje jer pokušava da proveri licencu na serveru koji ostavlja utisak da je hostovan u WC-u Doma kulture u Mrčajevcima. . .
Posle trećeg poziva podršci čovek ozbiljno počne da razmišlja da je možda lakše istrenirati novi model nego dobiti nekoga na telefon.
I sad dolazimo do najboljeg dela cele priče.
Novine pišu kako „AI dolazi u RTS“.
Ne baš.
Mnogo je verovatnije da se u celu priču samo dodaje još jedan servis u infrastrukturu koja odavno postoji.
AI nije promenio način na koji veliki mediji funkcionišu.
Samo je dobio svoju stavku u tenderskoj dokumentaciji.
Ne izgleda to kao Skynet.
Izgleda kao još jedan API.
Još jedna integracija.
Još jedan kontejner.
Još jedan panel u CMS-u. . .
Samo što ga većina ljudi zamišlja kao Terminatora.
Koji dolazi sa dvocevkom i ružama.
U stvarnosti mnogo više liči na beskonačnu armiju digitalno istreniranih šimpanzi koje neumorno predlažu naslove, slažu ključne reči, pišu nacrte tekstova, prevode sadržaj, prave transkripte i čekaju da jedan neispavani urednik potvrdi da je „ĐENEVSKI CIKLON PRETI SRBIJI“ ipak za nijansu bolji naslov od „Biće malo toplije nego juče“.
Civilizacija je stigla do distribuiranih sistema, composable arhitekture i veštačke inteligencije samo da bi baka iz Mladenovca kliknula na vest o toplotnoj kupoli.
Kad čovek tako postavi stvari, shvati da satira više nema težak posao.
Dovoljno je da pročita tendersku dokumentaciju.
I sledeći put kada na RTS-u pročitate naslov „METEOROLOŠKI ARMAGEDON“, nemojte odmah pomisliti da je veštačka inteligencija preuzela Takovsku 10. . .
Vrlo je moguće da je samo predložila naslov.
Ljudi su ga odobrili. . .
Veliki sistemi retko izgledaju spektakularno.
Najčešće izgledaju kao još jedan API.
Još jedan servis.
Još jedan kontejner. . .
I još jedan tender koji javnost vidi tek kada je najveći deo posla već odavno u toku.
Kad se objavi papir, kablovi su često već povezani.