Evo gledam danas bombastičan tekst koji se masovno šeruje po Fejsbuku.
Iskreno, ne bih ni pisao o ovome da me ovakve stvari uporno ne vuku za jezik. A kako budem viđao sve više ovakvih gluposti, verovatno ću sve više i pisati o njima.
Uostalom, bukvalno svaka glupost može da bude povod za blog.
Ponekad je dovoljan samo jedan naslov. . .
„DANAS OVO NIKAKO, ALI NI POD TAČKOM RAZNO NE UZIMAJTE U RUKE.”
„VELIKI JE PRAZNIK.”
„SVAKI VERNIK MORA DA ZNA.”
Ispod toga hiljadu komentara:
„Amin!”
Otvorim tekst i pomislim da su možda pronašli neki izgubljeni rukopis iz prvih vekova hrišćanstva. Nešto skriveno vekovima, pa sad konačno izvučeno na svetlo.
A ispadne da je cela tajna u tome što, po narodnom verovanju, danas ne treba koristiti noževe i oštre predmete.
Pošto me je zanimalo odakle su to izvukli, prelistao sam žitija svetih i tekstove vezane za Treće obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja.
Tamo svetitelji ne ratuju sa priborom za jelo, nego sa carevima, jereticima, demonima, glađu, tamnicama, iskušenjima i sopstvenim strastima. Sveti Jovan gubi glavu jer govori istinu moćnicima. Njegova glava biva sakrivana, nalažena, ponovo skrivena i ponovo nalažena. Čitavi vekovi prolaze oko događaja koji Crkva danas pominje.
Nož kao zabranjen predmet na praznik nisam uspeo da pronađem.
Ali problem nije samo u jednom lošem naslovu.
Problem je što se ovakve stvari ponavljaju godinama.
Malo po malo, čovek počinje da stvara predstavu da se vera sastoji od spiska zabrana, sitnih vudu rituala i nevidljivih kazni koje čekaju iza ćoška.
Ne govori se o pokajanju.
Ne govori se o borbi sa strastima.
Ne govori se o molitvi.
Ne govori se o Hristu.
Ne govori se o tome zašto su svetitelji postali svetitelji.
Govori se o tome da li danas sme da se koristi nož.
I onda se posle svi čude kako su ljudi došli do predstave da je pravoslavlje neka vrsta religijskog folklora pomešanog sa kućnim pravilnikom.
Najčudnije od svega je što čovek može godinama da čita ovakve članke, a da nikada ne naiđe na Isusovu molitvu.
Može da zna napamet šta se „ne valja“, šta se „mora“, šta se „nikako ne sme“, a da nikada nije čuo da su generacije svetitelja ostavile kao svoje glavno duhovno oružje jednostavne reči:
„Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, pomiluj me grešnog.“
Može da zna raspored narodnih običaja za svaki praznik u godini, a da nikada nije čuo da se najveći deo pravoslavne borbe odvija u sopstvenom srcu.
Mnogo je lakše ostaviti nož u fioci nego se suočiti sa gordošću.
Mnogo je lakše podeliti članak uz „Amin“ nego pokušati da oprostiš čoveku koga ne podnosiš.
Mnogo je lakše zapamtiti ritual nego menjati sebe.
A upravo je Sveti Jovan Krstitelj ceo svoj život proveo govoreći ljudima da se pokaju. . .
Ne da promene pribor za jelo.
Ne da promene raspored kuhinjskih aktivnosti.
Ne da prate magijska pravila.
Nego da promene srce.
Zato mi je fascinantno kako savremeni mediji uspevaju da od jednog od najvećih svetitelja hrišćanstva naprave članak o nožu.
Kao da neko pročita čitav Novi zavet i zaključi da je glavna tema higijena ruku pre jela.
Ali možda je baš to slika našeg vremena.
Nikada nije bilo lakše doći do informacija.
Nikada nije bilo lakše pretražiti žitija, knjige, tumačenja i izvore.
Danas bukvalno ne morate da imate nikakvo predznanje o pravoslavlju da biste nešto proverili. Skenirate žitija svetih, ubacite ih u AI kao biblioteku, pretražite za deset sekundi.
Ne izmišljajte gluposti. . .
Zapravo, tu postoji zanimljiva ironija.
Nekada si imao babu koja je prepričavala šta je čula od svoje babe. Informacija se kvarila usput. To je očekivano.
Danas imaš mašine koje mogu da pristupe ogromnim količinama teksta, da indeksiraju, pretražuju i povezuju izvore. Tehnološki gledano, nikada nismo bili bliže mogućnosti da proverimo skoro svaku tvrdnju.
I onda na kraju dobiješ digitalizovanu verziju iste glasine.
Kao da si u data centar od 100 MW ubacio „rekla-kazala“.
Meni je čak zanimljiviji drugi sloj priče. . .
Ako zaista koriste AI sistem za generisanje članaka, onda je sasvim moguće da model nije izmislio nož ni iz čega.
Verovatnije je da je internet prepun prethodnih SEO tekstova, narodnih verovanja, copy-paste članaka i agregatora koji jedni druge citiraju.
Onda AI samo radi ono što statistički najbolje ume: rekonstruiše prosečan internet.
A prosečan internet je često đubrište.
To je stari problem signal-šum, samo na steroidima.
Nekad je čovek morao da ode do vašara da čuje glupost.
Danas glupost prolazi kroz CMS, SEO optimizaciju, AI model, automatsku distribuciju na društvene mreže, pa onda dobije i privid autoriteta jer je „objavljena“.
Ako AI dobije gomilu SEO đubreta, narodnih verovanja pomešanih sa crkvenim sadržajem i urednika kome je jedini KPI broj klikova, dobićeš ovo što si otvorio.
To je klasičan GIGO problem.
Garbage In, Garbage Out.
AI je ovde možda samo izvršilac.
Greška je verovatno nastala mnogo ranije, u definiciji zadatka.
Model nema predstavu šta je Treće obretenje. Nema veru, nema neveru, nema nameru. On radi nad podacima koje mu ljudi serviraju i ciljevima koje mu ljudi zadaju.
A opet, nekako se u celoj toj buci i dalje uspešno podmeće nož tamo gde ga nema.
I možda je baš zato današnji praznik zanimljiviji nego što izgleda.
Treće obretenje glave Svetog Jovana govori o nečemu što se vekovima ponavlja.
Istina može biti zatrpana.
Može biti sakrivena.
Može biti prekrivena slojevima zaborava, buke, interesa, glasina i legendi.
Ali ne nestaje.
Pre ili kasnije ponovo bude pronađena.
Kao signal koji se probija kroz šum.
I svaki put kada se probije, neko ponovo pokuša da ga zatrpa.
AI je ovde možda samo najnoviji alat u toj priči.
Greška nije nastala kada je model sastavio tekst.
Greška je nastala mnogo ranije.
Možda onda kada je neko zaključio da je važnije da čovek klikne nego da nešto sazna.
Neko je sistemu praktično rekao:
„Ne treba mi istina o prazniku. Treba mi maksimalan CTR.“
A kad sistem optimizuješ za CTR, ne treba da se čudiš što dobiješ nož umesto Svetog Jovana.
To je ista ona stara inženjerska lekcija:
Sistem radi tačno ono za šta je optimizovan.
Problem je kad ljudi zaborave za šta su ga optimizovali.
Ovog puta nožem iz klikbejt naslova.
Ali princip je isti.
Već vekovima.