Nekad imam utisak da živimo u nekoj čudnoj simultanoj stvarnosti. Čovek izlazi iz Cineplexxa sa projekcije „Dana razotkrivanja“. Još uvek nije siguran da li je film gotov. Sa jedne strane vidi dim iznad tržnog centra „Enjub“. U međuvremenu kreće istraga…
Postoji zanimljiv fenomen. Nekad si mogao da prepoznaš film po režiseru. Sad možeš da ga prepoznaš po formularu. Gledaš trejler i već znaš. Ne znaš radnju. Ne znaš ko je ubica. Ne znaš da li će brod eksplodirati. Ne znaš…
Postoji jedna vrsta filma koja se ne raspadne dok ga gledaš. Raspadne se tek kasnije. Sediš u bioskopu, pratiš priču, prihvataš pravila sveta koji je napravljen pred tobom. Sve deluje dovoljno uverljivo da ne postavljaš previše pitanja. Onda se upale…
Dok pišeš status o odlasku, još uvek si emocionalno vezan za celu stvar. Još uvek vodiš razgovor sa mrežom. Još uvek ti je stalo. Pravi kraj izgleda mnogo dosadnije. Ne napišeš status. Ne ugasiš profil. Ne objasniš nikome ništa. Samo…
Gledam svoj Fesjbuk post iz januara 2017. . . „En den dinu, sava raka tinu, sava raka tika taka elem belem buf trif traf tuf.“ U komentaru pola strane o sanskritu. . . To je možda i najzanimljiviji deo cele…
Postoji trenutak kada svaka forumska tema prestane da bude tema. To je onaj trenutak kada više niko ne raspravlja o događaju nego o kosmičkim silama koje stoje iza njega. Pre neki dan naleteh na jednu takvu raspravu. Počinje sasvim bezazleno.…
Postoji jedan čudan trenutak koji se dešava čoveku. Ne dolazi naglo. Ne čuje se nikakav zvuk. Nema fanfara, sirena ni saopštenja za javnost. Ne pojavljuje se službeno lice da overi promenu. Ne stiže SMS. Ne svetli lampica. Samo jednog dana…
Nekad je postojao jedan veliki uređaj koji objašnjava sve. Bio je ogroman. Tajan. Nalazio se negde daleko. Na Aljasci. Uvek dovoljno daleko da prosečan čovek ne može da ga vidi, a dovoljno blizu da može da bude kriv za sve.…
Jedna grupa ljudi priča o idealima. Druga grupa priča o pravilima. Treća grupa priča o računima za struju. I svi misle da pričaju o istoj temi. Student kaže: „Borimo se za nešto veće od nas.“ Ministar kaže: „Postoje procedure.“ Profesor…
Napolju je bilo trideset stepeni. Tog dana univerziteti su ponovo izašli na raskrsnicu. Nije to bilo neobično. . . Već godinama su povremeno napuštali svoje zgrade i okupljali se po važnim saobraćajnim čvorovima. Neki su tvrdili da su univerziteti nekada…