U savremenoj balkanskoj filozofiji malo je pojmova koji izazivaju toliko nesporazuma kao pojam Banzova.
Prosečan čovek veruje da je Banzov osoba.
To je greška.
Obrazovaniji veruju da je Banzov društveni status.
To je još veća greška.
Ozbiljna istraživanja poslednjih godina pokazuju da Banzov nije ni osoba ni status.
Banzov je element.
Kao vodonik.
Kao kiseonik.
Kao ugljenik.
Samo sa znatno ozbiljnijim posledicama po okolinu.
Dugo se smatralo da se Banzov pojavljuje spontano. Danas znamo da postoje određeni uslovi pod kojima dolazi do njegove kristalizacije.
Prvi i najvažniji sastojak je Džip Mercedes.
Ovde odmah moramo da razjasnimo jednu zabludu.
Džip Mercedes nije automobil.
To je samo najčešći fizički oblik kroz koji se manifestuje.
Džip Mercedes je filozofski koncept.
On predstavlja uređeni univerzum u kome stvari imaju svoje mesto.
Ljudi imaju svoje mesto.
Automobili imaju svoje mesto.
A posebno ljudi sa automobilima imaju svoje mesto.
Nasuprot Džip Mercedesu nalazi se Krntija.
Krntija je suprotan princip.
Ako Džip Mercedes predstavlja red, Krntija predstavlja mogućnost da red svakog trenutka bude prekinut.
Krntija ne mora biti stara.
Ne mora biti jeftina.
Ne mora čak ni biti automobil.
Krntija je stanje materije.
Ona nastaje kada neko drugi koristi prostor za koji ste bili ubeđeni da prirodno pripada vama.
Iz sukoba Džip Mercedesa i Krntije nastaje istorija.
Međutim, istorija sama po sebi nije dovoljna za nastanak Banzova.
Potreban je još jedan sastojak.
Garaža.
Površni posmatrači smatraju da je garaža prostorija.
Ozbiljna nauka odavno je odbacila takva pojednostavljenja.
Garaža je granica između kosmosa i haosa.
To je mesto gde uređeni svet završava, a počinje ostatak čovečanstva.
Najveći sukobi u istoriji nastajali su upravo na njenom ulazu.
Tu se sudaraju Bos i Indijanac.
Posebnik i Krntija.
Red i entropija.
Ali ni Garaža sama nije dovoljna.
Potreban je Maksi.
Površni posmatrači smatraju da je Maksi trgovinski lanac.
Ozbiljna nauka odavno je odbacila takva tumačenja.
Maksi je kosmička sila.
Maksi je šapat.
Maksi je unutrašnji glas koji čoveku govori:
„Samo na minut.“
Najveći broj katastrofa u poznatoj istoriji počeo je upravo tom rečenicom.
Niko nije krenuo sa namerom da postane Krntija.
Ljudi su samo svratili do Maksija.
Prvi simptom poremećaja naziva se Češ.
Češ se nekada pogrešno definisao kao oštećenje na limariji.
Savremena nauka smatra da je to previše mehaničko tumačenje.
Češ je osnovna jedinica društvenog bola.
Njegova vrednost meri se u evrima, ali njegovo dejstvo deluje direktno na dušu.
Posebno je opasan kod Džip Mercedesa.
Jer kada se očeše običan automobil, strada limarija.
Kada se očeše Džip Mercedes, strada kosmologija.
Kada broj Češeva pređe kritičnu granicu dolazi do pojave poznate kao Provlačenje.
Provlačenje predstavlja stanje u kome čovek fizički prolazi kroz prostor za koji smatra da je ispod njegovog ontološkog nivoa.
To nije geometrijski problem.
To je duhovni problem.
Upravo u toj fazi pojavljuje se jedan od najvažnijih pojmova čitavog sistema.
Bos.
Bos nije funkcija.
Bos nije zanimanje.
Bos nije čak ni imovinsko stanje.
Bos je odnos čoveka prema sopstvenom odrazu.
Posebno zanimljiva podvrsta jeste Glumljeni Bos.
Njegovo postojanje opisano je u čuvenoj Dvadeset-Dvesta teoriji.
Prema toj teoriji, čovek može imati dvadeset evra u džepu i automobil od dvesta evra, a ipak nastupati kao Bos.
Brojevi nemaju doslovno značenje.
Radi se o metafizičkom neskladu između realnog stanja i samoprocene.
To je pojava koja se sreće od parkinga do parlamenta.
Kao prirodna posledica nastaje potreba za klasifikacijom.
Tada se pojavljuje pojam Indijanca.
Indijanac nije narod.
Indijanac nije etnička grupa.
Indijanac je privremeno stanje koje nastaje kada vas neko drugi doživi kao prepreku.
Čovek može biti Indijanac dok parkira.
Pet minuta kasnije može postati Bos.
Sat vremena kasnije može postati Krntija.
Granice između ovih stanja veoma su porozne.
U klasičnoj Banzovskoj školi smatra se da Indijanac postoji kako bi Bos mogao da potvrdi sopstveno postojanje.
Zbog toga pojedini autori govore o Rezervatu.
Rezervat ne označava fizičko mesto.
Rezervat predstavlja prostor u kome žive svi oni koji bi, po mišljenju Bosa, trebalo da budu negde drugde.
Dovoljno daleko da ne utiču na prolazak Džip Mercedesa.
U radikalnijim tumačenjima Indijanac dobija i ekonomsku funkciju.
Smatra se da treba da radi.
Da sluša.
Da održava sistem.
Da puni budžet.
Da obezbedi uslove za nesmetano kretanje viših oblika veličine.
Istovremeno se preporučuje da ostane što manje vidljiv.
Ovaj paradoks poznat je kao Teorija Neophodne Neprisutnosti.
Iz sukoba Bosova i Indijanaca razvija se centralna ideja balkanske metafizike.
Ideja Prolaska.
Njena najpoznatija manifestacija jeste figura Stevana Filipovića.
Stevan Filipović ovde ne predstavlja istorijsku ličnost.
On predstavlja arhetip čoveka koji prolazi bez prepreka.
Čoveka kome se prostor dobrovoljno sklanja sa puta.
To je ideal kojem teži svaki Bos.
Na višim nivoima razvoja pojavljuje se još jedan značajan pojam.
Posebnik.
Posebnik nije bogataš.
Bogataš ima novac.
Posebnik ima očekivanja.
To je čovek koji veruje da je kupovinom određene nekretnine kupio i određeni oblik stvarnosti.
Ne kupuje samo kvadrate.
Kupuje tišinu.
Kupuje pogled.
Kupuje komšiluk.
Kupuje odsustvo Krntije.
Kupuje svet kakav smatra da zaslužuje.
Kupuje i zamišljeni Rezervat.
Mesto na kome bi svi Indijanci trebalo da budu.
Samo ne ovde.
Nikako ovde.
Kada se taj svet ne pojavi dolazi do ozbiljnih poremećaja sistema.
U tom trenutku na scenu stupa Policajac.
Policajac ne pripada državnoj administraciji.
On pripada eshatologiji.
Njegov dolazak se očekuje.
Njegovo prisustvo se priželjkuje.
Njegovo delovanje se pretpostavlja.
Njegovo pojavljivanje ostaje predmet vere.
Najpoznatiji obrazac glasi:
„Op, druže.“
Tek nakon toga može nastupiti Bap.
Bap je jedan od najstarijih pojmova poznatih nauci.
Kazna pripada pravnom sistemu.
Bap pripada prirodnom poretku.
Kazna ima obrazloženje.
Bap ima zvuk.
Kazna stiže preporučenom poštom.
Bap stiže trenutno.
Posmatranje Bapa dovelo je istraživače do otkrića najvažnijeg zakona čitave discipline.
Zakona Reda Veličina.
Red Veličina ne opisuje fizičke dimenzije.
Ne opisuje ni bogatstvo.
Predstavlja nevidljivu lestvicu kojom ljudi određuju koliko prostora, pažnje i poštovanja smatraju da im pripada.
Na njenim nižim nivoima nalaze se obični ljudi.
Iznad njih su Golemi.
Zatim Pogolemi.
Zatim Najgolemi.
Generacije naučnika verovale su da se tu lestvica završava.
Ali onda je otkriven Banzov.
I tu prestaje matematika.
Banzov nije stepen iznad Najgolemog.
To bi bilo previše jednostavno.
Banzov predstavlja trenutak kada čovek prestane da koristi sistem za opisivanje sveta i počne da koristi svet kao dokaz sopstvene veličine.
U tom stanju Džip Mercedes više nije automobil.
On postaje argument.
Krntija više nije vozilo.
Ona postaje uvreda.
Indijanac više nije čovek.
Postaje objašnjenje.
Policajac više nije službeno lice.
Postaje nada.
A parking mesto prestaje da bude deo saobraćajne infrastrukture.
Postaje pitanje kosmičke pravde.
Zbog toga savremena nauka danas uglavnom odbacuje zastarelu teoriju prema kojoj je Banzov osoba.
Banzov je element.
Retko stanje materije.
Poremećaj gravitacije između ega i stvarnosti.
Fenomen koji nastaje kada se Džip Mercedes, Krntija, Garaža, Bos, Indijanac, Posebnik, Češ, Bap i Red Veličina nađu u istoj reakciji.
Posledice mogu biti nepredvidive.
Naročito u blizini Maksija.