Patkometrija

Postoje discipline koje su vekovima građene na matematici, eksperimentu i proveri.

Patkometrija nije jedna od njih.

Patkometrija je posebna grana audiofilske misli koja proučava vezu između fizičkog izgleda komponente i osobina koje joj pripisujemo. U pitanju je složen misaoni sistem u kome se osobine materijala, boja, oblika, težine i cene misterioznim putevima prenose na zvuk.

Naučna zajednica ovu pojavu uglavnom ignoriše.

Audio zajednica je neguje već decenijama.

Osnovni postulati patkometrije

Patkometrija polazi od jednostavne pretpostavke da se osobine predmeta prirodnim putem prenose na zvuk.

Ako je predmet skup, zvuk je skup.

Ako je predmet težak, zvuk je težak.

Ako je predmet topao, zvuk je topao.

Ako je predmet od drveta, zvuk je prirodan.

Ako je predmet od aluminijuma, zvuk je industrijski.

Ako je predmet pozlaćen, zvuk je aristokratski.

Nakon višedecenijskih istraživanja utvrđeno je sledeće:

• Cev se greje i svetli. Zvuk mora biti topao. U protivnom cev nije dovoljno cev.
• Cevi su od stakla. Staklo je glatko. Dakle i zvuk mora biti gladak.
• Metal-film otpornik sadrži metal. Zbog toga poseduje metalan prizvuk.
• Metal-film otpornik sadrži i film. Signal kroz njega prolazi filmskom brzinom.
• Bakar je mekan metal. Zato bakarni kabl daje mekši zvuk.
• Srebro je plemenit metal. Zvuk srebra je plemenitiji.
• Zlato je još plemenitije. Zbog toga pozlaćeni konektor oplemenjuje signal već pri samom prolasku.
• Ribonski visokotonac ima metalnu membranu. Zato zvuči metalno.
• Ribonski visokotonac ima pravougaoni oblik. Zato zvuči kutijasto.
• Papirne membrane zvuče prirodno jer su od papira.
• Veštačke membrane zvuče veštački jer su od veštačkih materijala.
• Drveni zvučnik zvuči drvenasto samo ako je dovoljno skup.
• CD sadrži brojeve. Brojevi su matematika. Matematika nema dušu.
• Digitalni zapis sastoji se od nula i jedinica. Nule i jedinice su administrativna lica bez emocija.
• Analogni zapis takođe prolazi kroz matematiku. Ali se to ne vidi, pa se ne računa.
• Ploča poseduje fizičke ogrebotine. To se naziva iskustvo.
• Ploča poseduje šum. To se naziva karakter.
• Ploča poseduje krckanje. To se naziva toplina.
• CD ne poseduje ništa od navedenog. To se naziva sterilnost.
• Ploča ima omot koji može da se miriše. CD je u plastici. Plastika nema dušu.
• Ploča ima etiketu koja se okreće pred očima slušaoca. To stvara emocionalnu vezu sa zapisom.
• Germanijumski tranzistor ima dušu.
• Silicijumski ima tragove duše.
• Integrisano kolo ima kolektivnu dušu.
• DSP nema dušu, ali zato ima firmware, što mnogi smatraju gorim.
• Elektroni lakše prolaze kroz kabl ako je natpis okrenut u smeru protoka emocija.
• Kabl od 2000 evra ima bolji zvuk od kabla od 20 evra jer je kroz njega prošlo više novca.

Posebna grana patkometrije poznata je kao asketska škola.

Po njenom učenju kvalitet zvuka raste proporcionalno količini patnje potrebne da sistem proradi.

Uređaj koji radi odmah po uključenju smatra se sumnjivim.

Pravi audio uređaj mora najmanje tri puta da bude rasklopljen, jednom da izbaci dim i dva puta da izazove bračnu raspravu.

Tek tada počinje ozbiljno slušanje.

Ovaj pravac poznat je i kao pravoslavna teorija zvuka.

Po njoj, čovek ne sluša muziku da bi uživao.

Čovek uživa zato što se prethodno dovoljno namučio.

Medicinska škola patkometrije

Patkometrija pokazuje izraženu sezonalnost.

Kao ambrozija.

Tokom maja i septembra broj ljudi koji čuju razliku između dva identična kabla raste proporcionalno koncentraciji polena u vazduhu.

Mehanizam nije potpuno razjašnjen.

Postoji teorija da određeni antihistaminici izazivaju privremeno otvaranje trećeg audiofilskog uha.

Njihovi korisnici tada postaju sposobni da registruju:

• dubinu crnine između tonova,
• mikrodinamiku tišine,
• holografsku pozadinu pozadine,
• i smer kretanja elektrona kroz osigurač.

Veza između alergije i audiofilije još nije naučno dokazana.

Ali ni većina ostalih stvari u audiofiliji.

Kvantna patkometrija

Povremeno se pojavi neko ko pokušava da patkometriji pruži naučnu osnovu.

Tada nastupaju kvanti.

Jer ako je svetlost kvantizovana, ako elektroni skaču između energetskih nivoa i ako se pritisak gasa izražava kroz broj sudara molekula…

…onda sigurno postoji razlog zbog kojeg pozlaćeni konektor zvuči otvorenije.

Niko još nije uspeo da objasni kakav je to razlog.

Ali se istraživanja nastavljaju.

Kako sam postao svedok

Moj prvi susret sa pravim zvukom nije bio u audio salonu.

Nije bio na sajmu.

Nije bio pored egzotičnih lampi, srebrnih kablova ili zvučnika veličine ormara.

Bio je kod babe.

Telefunken.

Ne znam više ni koji model.

Posle svih ovih godina nisam siguran ni da li je to važno.

Znam samo da je stajao negde u sobi, da se grejao, svetleo i svirao.

Mogao sam kao klinac da ga odvrnem do kraja.

Nikada nije zvučao agresivno.

Nikada nije zvučao neprijatno.

Posle njega u kuću su dolazili razni uređaji.

Neki skuplji.

Neki moderniji.

Neki tehnički neuporedivo bolji.

Ali taj radio je ostao.

Ne kao uređaj.

Nego kao referenca.

Možda odatle potiče pola audiofilije.

Ne iz elektronike.

Nego iz sećanja.

Jer čovek mnogo bolje pamti atmosferu nego frekvencijski odziv.

Pamti sobu.

Pamti svetlo skale.

Pamti miris zagrejanog drveta.

Pamti glasove ukućana.

Pamti detinjstvo.

A onda narednih trideset godina pokušava da sve to pronađe u novom pojačalu.

Referentni etalon

Vremenom svaka ozbiljna nauka dobije svoju referentnu jedinicu.

Patkometrija nije izuzetak.

Na domaćim audio forumima tu ulogu odavno obavlja Babin Telefunken.

Niko više nije sasvim siguran koji model.

Niko nije siguran ni da li je isti radio u pitanju.

Ali to više nije ni važno.

Babin Telefunken odavno nije uređaj.

To je stanje.

Kada neko napiše:

„Svira kao Babin Telefunken.“

To ne znači ništa merljivo.

Ali svi razumeju.

To znači da sistem ne zamara.

Da nije agresivan.

Da tera čoveka da sluša muziku umesto opreme.

Zbog toga su tokom godina nastale brojne izvedenice:

• Babin Telefunken, samo sto puta jači.
• Babin Telefunken na steroidima.
• Zlatni Babin Telefunken.
• Babin Telefunken sa Mullard lampama.
• Babin Telefunken sa Telefunken E88CC.
• Babin Telefunken od nenadjijuma.
• Babin Telefunken koji se pali isključivo na negativni deo poluperiode mreže.

U naprednijim teorijskim radovima pominju se i primerci kod kojih zvučnici nisu motani nedeljom ni crvenim slovom, bakar je vađen za vreme opadajućeg Meseca, izlazni transformatori blagosloveni u vojnom otpadu, a pretpojačala građena isključivo od pentoda sa crnom mindžom, platinastim gridom i dokumentacijom izgubljenom tokom Hladnog rata.

Nijedan takav primerak nije naučno potvrđen.

Ali to nikada nije predstavljalo prepreku za dalji razvoj discipline.

Konzervatorska škola patkometrije

Poseban pravac unutar discipline predstavlja konzervatorska škola.

Njeni sledbenici polaze od pretpostavke da je svaka komponenta u trenutku proizvodnje dostigla svoje metafizičko savršenstvo.

Svaka kasnija intervencija predstavlja narušavanje prirodnog poretka.

Primer:

Tannoy više nema bas.

Vešanje se ukrutilo pre deset godina.

Umesto zamene vešanja, što bi predstavljalo grubo mešanje u istorijski tok događaja, pristupa se izradi tri nova kabineta, osam skretnica, dva eksperimentalna pojačala i jednog pomoćnog objekta u dvorištu.

Promena vešanja smatra se svetogrđem.

Sličan status ima zamena potenciometra na gitari iz 1967. godine.

Nema veze što je proizvođač tada ugradio najjeftiniji model koji je mogao da pronađe.

Posle pedeset godina taj potenciometar više nije elektronska komponenta.

On je kulturno dobro.

Njegovo krčanje predstavlja autentičan istorijski dokument.

Napredniji pripadnici škole smatraju da zamena jednog centimetra originalne žice nepovratno menja karakter uređaja.

Postoje zabeleženi slučajevi u kojima je zamena sedamdeset milimetara provodnika navodno otvorila zvuk pretpojačala.

Naučna zajednica još nije uspela da objasni kako.

Patkometrijska zajednica nikada nije ni pokušala.

Budućnost nauke

Ponekad se pitam kako će izgledati audio forumi za dvadeset godina.

Neki mladi audiofil će napisati:

„Ne znam zašto, ali FLAC mi zvuči prirodnije od Quantum Neural HyperStream kodeka.“

Deset ljudi će mu objasniti da umišlja.

Pet će ga proglasiti romantičarem.

Troje će zahtevati ABX test.

Jedan će tražiti merenja.

I neko će se javiti da objasni kako je problem nastao zato što je smer natpisa na kablu pogrešan.

Tehnologija će se promeniti.

Formati će se promeniti.

Pojačala će se promeniti.

Patkometrija neće.

Kao i svaka velika pseudonauka, uspešno preživljava činjenice.

I kao svaka velika ljudska priča, verovatno će nadživeti većinu tehnologija o kojima govori.

Jer na kraju…

I pored svih teorija, svih kablova, svih cevi, svih Babinih Telefunkena, postoji jedna neprijatna činjenica.

Svoj sistem na kraju slušaš sam.

Kad gosti odu.

Kad se forum ugasi.

Kad se završi rasprava.

Kad nestanu ocene, preporuke, merenja, liste i autoriteti.

Ostaneš ti.

I muzika.

Zato čovek mora da veruje sopstvenim ušima.

Čak i kada se ne slažu sa ljudima sa kojima se inače slaže oko svega.

Nekada komponenta koja oduševljava pola foruma tebi ne znači ništa.

Nekada nešto što svi smatraju prosečnim tebi legne odmah.

I to je sasvim u redu.

Sistem gradiš sebi.

Ne drugima.

Patkometrija, izlazak na crtu, beskrajne rasprave i maštanje o sistemima sastavljenim iz A klase stranih časopisa jesu deo zabave.

Nekad čovek pogodi.

Nekad se opeče.

Nekad sastavi nešto fantastično.

Nekad potroši pola godine i gomilu novca da bi se vratio na ono što je imao na početku.

I sve je to deo hobija.

Jer gradnja sistema nije matematička jednačina.

Niti je slaganje Lego kockica.

Postoji previše nepoznatih.

Previše ukusa.

Previše ličnih istorija.

Jedan moj prijatelj je jednom, slušajući Billie Holiday na originalnom Ongakuu, rekao:

„Coveče… ja ovde vidim kako teče heroin.“

Ja nisam video ništa.

I mislim da je to sasvim u redu.

Jer ni od jedne komponente ne treba praviti jedanaestu zapovest.

. . .

**Napomena za mlađe čitaoce:**

Izraz „Patkometrija“ nema veze sa patkama.

Naziv potiče iz tradicionalne audiofilske potrebe za međusobnim upoređivanjem veličine muških reproduktivnih organa kroz:

* cenu sistema,
* težinu pojačala,
* retkost komponenti,
* i broj ručno motanih transformatora.

Dalja etimološka analiza nije preporučljiva u prisustvu članova porodice.