Gasite bojler dok dišete. Punite telefon samo kad duva košava i tarifa oseti sažaljenje. Skupljajte kese. Kesu u kesi u kesi, to ti je već porodično stablo. Perite foliju od kačkavalja ko hirurg instrumente posle transplantacije. Koristite isti čaj tri…
Postoji jedan Beograd koji više ne može da se pronađe ni peške ni kolima. Nije nestao. Samo je prešao u stanje sećanja. Kao para kad izađe iz šahta u maju. Tu je. Vidiš je. I već sledeće sekunde nije više…
Postoje trenuci kada shvatiš da je ceo moderni svet zapravo zalepljen selotejpom, kafom i živcima nekoliko ljudi koji nisu spavali kako treba još od 2017. Ovo je priča baš o tome. Ovo je Veritasium video o XZ Utils backdoor-u (CVE-2024-3094),…
Čovek krene da napiše komentar na internetu . . . običan komentar, ništa specijalno. Ono kao: „Brate, nemoj da parkiraš na trotoar jer tuda prolaze ljudi.“ I posle pola sata završi u Starom zavetu, metafizici, psihijatriji mase, teoriji kolektivnog ludila,…
Audio svet je verovatno jedina oblast gde čovek može da plati 3000 evra za dva metra bakra i onda mrtav ozbiljan sedne da objašnjava kako se “otvorio prostor između činela” . . . dok mu frižider i dalje bruji na…
Postoji jedna tiha zabluda koja se vraća svaki put kad stvari krenu lako: Ako nešto izgleda jednostavno, onda jeste jednostavno. U toj rečenici krije se pola istorije javnih projekata. Sat nije problem. Sat je posledica. Problem počinje onog trenutka kada…
Pre neki dan naleteh na status čoveka koji pominje Kanadu, ženu, sina, oca od devedeset godina. Ništa posebno. Takvih statusa internet proizvede nekoliko miliona dnevno. Ali negde u komentaru čovek usput napiše: „Ja sam u Beogradu i čuvam čaleta dok…
02:56 posle ponoći. Stan u polumraku. Na stolu otvoren DAC od 2400 evra. Oko njega stoje trojica muškaraca od po 40+ godina i gledaju u ploču kao hirurzi oko otvorenog grudnog koša. Jedan drži lemilicu. Drugi lampu. Treći ćuti i…
Sedim danas u kafani, ono standardno: dve kafe za stolom stoje već sat vremena, TV nakačen gore u ćošku klimav, preko ekrana mili muva kao da i ona prati vesti, konobar briše istu čašu po petnaesti put, za susednim stolom…
Konačno. . . budućnost koja ima dubinu. Samo čovek. Kauč. Televizor. I beskrajna tišina Atlantika koja šušti kao stari CRT kad izgubi signal. Možda je prvo nestao internet. Pa struja. Pa država. I nekako. . . ima dostojanstva u tome.…